Na Antarktik će poneti hrpu čarapa, mnogo dukserica, srpsku zastavu i veliku želju da pokuša da spozna tajne prirode. Milena Vujičić je na prvi pogled moderna devojka, u duši ekolog, završila je Fakultet organizacionih nauka, trenutno traži posao i u međuvremenu putuje na Južni pol.
Milena će od 16. do 30. novembra u okviru međunarodne ekspedicije, u organizaciji nevladine organizacije “2041”, koju vodi Robert Sven, čovek koji je prvi prešao peške Severni i Južni pol, boraviti na Antarktiku s ciljem da ispitaju klimatske promene.
- Nisam prva žena iz Srbije koja će boraviti na Antarktiku, već su mi se javile dve devojke iz naše zemlje koje su boravile na Južnom polu. Sada je na južnoj hemisferi leto, tako da ćemo biti na Južnom polu u najtoplije doba u godini. Svesna sam onoga što me očekuje i s nestrpljenjem se pripremam. Ja ću biti jedini predstavnik jugoistočne Evrope. Zanimljivo je da ćemo iz baze u Argentrini do Antarktika putovati brodom izgrađenim u bivšoj Jugoslaviji sedamdeset i neke godine, kaže za portal Nadlanu.com Milena.
Zadatak ekspedicije jeste da učesnici, kroz dvonedeljni boravak u ekstremnim prirodnim uslovima, steknu znanja i iskustva, koja bi trebalo da po povratku u svoje zemlje predstave kroz predavanja, nove ideje. Cilj je jasan – jačanje svesti stanovništva o svakodnevnoj ulozi čoveka u zaštiti životne sredine.
Zadovoljstvo od 25.000 dolara
Antarktik je najhladnije, najsuvlje i najvetrovitije mesto na planeti Zemlji, skoro u celosti prekriveno snegom i ledom. U ovom delu sveta nema ljudskih naselja, ako se izuzmu naučne ekspediije. Južni pol je domovina pingvina, foka, lišajeva i raznih vrsta algi.
Milena još s malom dozom prijatnog iznanađenja posmatra sve što joj se dešava. Devojka, rodom iz Lučana kod Čačka, sasvim se slučajno našla na putu za Antarktik.
- Tokom jednogodišnjeg stručnog usavršavanja u centrali nemačke kompanije DHL u Bonu, pročitala sam godišnji izveštaj studentske organizacije AIESEC u kojem se pominje ekspedicija. Preko sajta sam se prijavila, ohrabrili su me da se prijavim jer postoji mogućnost da dobijem stipendiju sponzora ekspedicije, koja bi pokrila deo troškova koji su basnoslovni. Dvonedeljna ekspedicija u koju je uračunat prevoz brodom, hrana, obrazovni program košta 25.000 dolara. A potrebne su i specifične dozvole da bi neko mogao da stupi na Antarktik pošto je on međunarodno zaštićeno područje.
Realizacija puta uopšte nije bila laka, Milena se obratila za sponzorstvo mnogim domaćim kompanijama, ali odgovor je pronašla pre svega u stranim preduzećima i samo jednoj domaćoj firmi.
“Letovanje” na Antarktiku
U ekspediciji će za sada učestvovati oko 70 ljudi iz svih delova sveta, ali taj broj još nije konačan. Članovi ekspedicije se okupljaju u mestu Ushuaia, najjužnijem gradu na svetu u Argentini.
- Tu ćemo prema planu puta provesti dva dana. Dobićemo dodatna uputstva kako da se ponašamo na ekspediciji, a posle kratke aklimatizacije, zaplovićemo do Južnog pola, gde ćemo boraviti u potpuno prihvatljivoj ekološkoj bazi.
Sada je na južnoj hemisferi leto, u Argentini je više od 30 stepeni, što znači da je najniža temperatura na Antarktiku minus 15 stepeni.
- Tokom dana teperatura može da pređe nulu i čak, zbog globalnog otopljavanja, bude i plus dva. Na Južnom polu sunčani zraci su, ipak, toliko jaki da se i veoma niske teperature vazduha dobro podnose. Upozoreni smo da vreme može da se promeni u roku od tri minuta i da posle sunčanog perioda odjednom počne da pada sneg.
Milena ističe da je ekspedicija savršeno organizovana, svaki učesnik je dobio listu obaveznih i manje obaveznih stvari. U Argentimi se proverava oprema učesnika, dobijaju šatori, dodatne jakne i kape, specijalne cipele koje su apsolutno otporne na vodu.
- Cipele zadržavaju toplotu tela, tako da se, na primer, stopalo ne hladi. Dobijamo i specijalne pantalone, dukserice od posebnog materijala. U ovim duksericama prilikom znojenja vlaga se izvlači iz materijala, odeća se automatski suši, a toplotu koja izbija iz vas zadržava sledeći sloj veša. Moraju da se obuku i tri ili četiri sloja odeće, preko koje se navlače jakna i pantalone. Obavezan modni detalj bez koga je nezamisliv boravak na Južnom polu su naočare za sunce s jakim zaštitnim faktorom - priča Milena.
U ekspediciji će učestvovati ljudi raznih godišta, a bitan uslov jeste da je čovek zdrav i u pristojnoj fizičkoj formi.
Praktična ekologija
Kad se preskoče ove tehničke stavke bez kojih je boravak na Južnom polu nemoguć, centralna tema je ekologija.
Prva iskustva iz “praktične ekologije” Milena je dobika u centrali DHL-a u Nemačkoj, gde se bavila markeringom i komunikacijama. Dobar deo njenog posla bio je fokusiran na program “Go green” koji se bavio ekološkom kulturom zaposlenih.
U DHL-u se, kako saznajemo, posluje uz najviše standarde održivog razvoja. Brine se o potrošnji papira, vrsti vozila koje koriste predstavnici kompanije, odlaganju smeća.
Milena kaže i da u svakom nemačkom domaćinstvu postoje kante za odvajanje otpada. Odvaja se biorazgradiv otpad, papir, staklo, plastika i sva domaćinstva poštuju ovaj proces.
- Jeste nemački mentalitet je drugačiji, ali svaki narod je specifičan za sebe. Nemci su veoma vredni, predani poslu, disciplinovani i imaju izgrađenu svest, prema kojoj se dogovorena pravila poštuju. S druge strane i država podstiče svakog građana na ekološki prihvatljivo ponašaje. Na primer, za skupljene plastične flaše dobijate novac u supermakretu. I kod nas je bitno da se krene u tom smeru, ma koliko govorili da je teško nešto menjati, ne možemo samo sedeti i kukati. Bitno je imati strpljenja, ali i viziju kakvo drušvo želimo da ostavimo budućim generacijama. Moramo da znamo i da za 50 godina neće biti nafte i razmišljati o alternativnim izvorima energije.
Milena ističe da su za životnu sredinu svi odgovorni i kaže da ne možemo da upiremo prstom samo u jednu stranu.
- Bitno je povezati pojedince, nevladine organizacije, državne institucije, kompanije i dobri rezltati će se pojaviti.
A možda to i priroda opominje čovečanstvo da se samo zajedničom akcijom u korist svakog pojedinca mogu pobediti uragani, oluje, tornada ili klimatske promene.
Tekst: Danijela Tadić
Fotografija: Saša Džambić i snimci s prethodnih ekspedicija na Antarktik