Prvog i drugog juna obeležava se 40 godina od smrti legende naše košarke Radivoja Koraća. U organizaciju brojnih aktivnosti uključeni su Košarkaški savez Srbije, Košarkaški savez Beograda, Olimpijski komitet Srbije i ekipa filma "Žućko - skica za portret Radivoja Koraća“. Osnovna ideja svečanosti je okupljanje živih legendi našeg najtrofejnijeg sporta, kao i vraćanje pravim vrednostima uz poštovanjje tradicije koju su ostvarile ranije generacije.
Sećanje na popularnog Žućka obeleženo je prvo u Knez Mihailovoj ulici, gde su se preko puta “Ruskog cara” okupile brojne košarkaške legende, mahom iz inostranstva, jer je to mesto nekada bilo jedno od omiljenih našim igračima. U znak sećanja na legendu, uskoro će na tom mestu biti postavljen i spomenik sa likom Radivoja Koraća.
U Knezu na ćošku
Ovom skupu prisustvovali su: Bora Stanković, Ranko Žeravica, Dragan Kapičić, Dragoslav Ražnatović, Boža Maljković, Vladimir Cvetković, Slobodan Gordić, Bata Đorđević, Petar Skansi, Damir Šoloman, Josip Đerđa, Nikola Plećaš, Vinko Jelovac I mnogi drugi. Ni jaka kiša u Beogradu ih nije omela da da se ponovo sete dragog prijatelja, ali i da se posle dugo godina vide na mestu gde su se nekada rado okupljali.
Nakon kratkog druženja u Knezu, velikani su se preselili u Olimpijski komitet, gde im je domaćin bio predsednik Vlade Divac.
Radivoje Korać se pamti kao legenda košarke, ali i kao legenda našeg glavnog grada, jer je prvi u Beograd doneo ploču "Bitlsa", a prva Vespa bila je njegovo vlasništvo.
Kao sećanje na neobičan podvig, kada je 1956. godine postigao 99 poena u meču OKK Beograda i švedskog Alvika, u tadašnjooj Ligi šampiona, najmasovnije košarkaško takmičenje je do 2003. godine nosilo ime Radivoje Korać. Nakon ukidanja takmičenja, u znak sećanja na ovog asa, nacionalni Kup naše zemlje sada nosi njegovo ime.
100 do 100
Još jedno od njegovih karakteristika, koje se rado pominje je izvođenje slobodnih bacanja, sa dve ruke odozdo. Iako je izgledalo nesvakidašnje, uvek je blo izuzetno prezicno, što je potvrdio i u jednom gostovanju na TV-u, kada je u živoj emisiji od 100 pokušaja ubacio svih 100 slobodnoih bacanja.
Tokom karijere imao je prosek od 32.4 koša i 20 skokova.
Najslavnije momente doživljavao je sa beogradskim OKK, kao i sa nacionalnim timom, sa kojim je četiri puta bio svetski i jednom olimpijski vicešampion. Za najboljeg strelca tri puta je uzastopno proglašavan na evropskim šampionatima.
Inostranu karijeru je započeo u Standardu iz Liježa, a igrao je i u Petrarki iz Padove. U svojim redovima želeli su da ga vide i američki Harlemovci.
Slavnu karijeru prekinuo je saobraćajni udes, 2. juna 1969. na putu Tuzla – Sarajevo. Tada je imao 30 godina. Nesreća se dogodila neposredno pred svetsko prvenstvo u Ljubljani, gde smo važili za glavne favorite. Sahranjen je u Aliji velikana na beogradskom Novom groblju.
U madridskoj kući slavnih
Od 2007. njegovo ime sa ponosom krasi i madridsku Kuću slavnih košarkaša, a o ovom asu se sa ponosom priča i na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, gde je nekada studirao i gde mu je do diplome ostao samo jedan ispit.
Drugog dana obeležavanja 40-godišnjice biće upriličen “Dan sećanja” u Košarkaškom savezu, zatim će biti položen venac na grob, a posle toga će se organizovati prijem u KK Partizan, na terenima Crvene zvezde, i na kraju će na Malom Kalemegdanu juniori OKK Beograda i tima Radivoje Korać odigrati utakmicu.
Tekst: Katarina Stojković
Foto: Marko Risović