Željan usamljeničkog života, udaljio se na neko grčko groblje van grada, za koje se verovalo da je zlehudo mesto puno demona i nečistih sila. Tu pobode krst i sazida hram u čast Svete Efimije, svoje zaštitnice. Pored hrama podiže visok stub, pope se na njega, i u postu i molitvama tu provede 53 godine.
U početku su se ljudi smejali njegovom podvigu, a onda počeše da ga poštuju i da se okupljaju oko njega. Tu nikoše i dva manastira, ženski i muški, a monahinje i monasi izabraše ga za svog duhovnika. Ovaj pravednik doživeo je stotinu godina i upokojio se 640. godine.
Kod Srba postoji verovanje da je Sveti Alimpije pregazio kugu, zaustavio gubu, odbijao nezdrave vetrove i činio druga čuda. Praznuju ga stočari, pa se na njegov dan ne upreže tegleća stoka.
Odlazi se rano u crkvu, da bi sve bilo zdravo u narednoj godini.
Slavi se kao krsna slava.