Da li je drveće u NP Kopaonik prepušteno uništenju da bi tu nikli apartmani i hoteli?!

"U "Nacionalnom parku Kopaonik", koji se prostire na skoro 12.000 hektara, dominantan deo čine šume smrče. Međutim, pored svih lepota, sve učestalije žalbe planinara i ljubitelja prirode ukazuju na suva i bolesna stabla četinara, a "krivci" za takvo stanje su poznate i nepoznate vrste lišajeva, kao i bombardovanje NATO", ovim rečima je, sada već davne 2002. godine, u tekstu Stanje šuma u "Nacionalnom parku Kopaonik" objašnjeno da na najpoznatijoj srpskoj planini postoji problem.

Osamnaest godina kasnije stanje na Kopaoniku (pri)vidno je drugačije - nikli su brojni apartmani i hoteli, skijaša je iz godine u godinu sve više, a u skladu sa tim više su i cene smeštaja, te Kop predstavlja pravo mondensko zimovalište.

Nema sumnje da ovaj najveći ski centar u Srbiji ima mnogo toga da ponudi ljubiteljima zime i zimskih sportova, a mesto više traži se i tokom letnje sezone. Ipak, ono što promiče oku običnog posmatrača jesu "atrakcije" koje nije moguće videti iz luksuznih apartmana poznatih hotela - lišajeve na jelama zbog kojih će "Srebrna planina" za nekoliko godina biti potpuno gola, a tu su i objekti za rušenje na Pančiću.

Još 2002. konstatovano je da je jedan deo smrčevih šuma stradao zbog lošeg urbanističkog plana, jer je "Nacionalni park Kopaonik" u vrhu ispresecan skijaškim stazama, žičarama, turističkim centrima i vikend-naseljima, te da je pri narušavanju šumskih eko-sistema, došlo i do fiziološkog slabljenja stabala.

Iako je najavljena opsežna akcija pošumljavanja pre dve zime dogodilo se suprotno - pustošenje šuma zabeleženo je i na području Nacionalnog parka „Kopaonik“, odnosno unutar prvog stepena zaštite gde je bilo kakva privredna delatnost zakonom zabranjena. Prizor ogoljenog zemljišta i stotine panjeva na mestu gde je rasla stoletna četinarska šuma ostavio je u sve u šoku.

Javno preduzeće "Nacionalni park Kopaonik" izdalo je tada saopštenje u kojem je otkriveno da su aktivno učestvovali u sprovođenih predloženih mera i aktivnosti na sanaciji posledica bolesti sušenja šuma, te da "ni jedno stablo u 'Nacionalnom parku Kopaonik' nije posečeno bez stručne doznake, kao i nadzora Republičkog šumskog inspektora za zaštitu životne sredine".

Pokušali smo da dobijemo odgovor na pitanja šta se danas čini da se zaštite stabla četinara na Kopaoniku, pošto se golim okom može videti da su gotovo sva obolela a mnoga od njih su se već osušila i pala i da li će planina za pet godna, ako se ovako nastavi, biti potpuno gola.

Nadležni iz opštine Brus kažu da nisu kompetentni da daju odgovor, kao i da nemaju odgovor na pitanje o stablima jer nisu stručni i da na ovu temu treba kontaktirati "Srbijašume".

- Nacionalni park Kopaonik gazduje šumama u okviru nacionalnog parka tako da mi nemamo pristup tim šumama, oni su zaduženi za to, ali definitivno postoje čuvarske službe, stručne službe koje izlaze na teren i prate stanje četinara. Uglavnom, uvek budu ugroženi od potkornjaka. Dakle, postoje različite mere - postavljaju se feromonske klopke, a suva stabla se uklanjaju iz šume. Radi se na tome da šuma ne nestane, čak i država subvencioniše radove na zaštiti šuma. Kopaonik jeste ugrožen kada su u pitanju četinari a na to najviše utiču klima, suše i potkornjak koji napada četinare. Postoje i režimi zaštite prvog stepena, pošto je u pitanju zaštićeno područje, u tom režimu ne sme ništa da se dira i seče i ukoliko se tu pojavi štetočina, s obzirom na to da ne postoji mogućnost da se radi, štetočina se širi - rekao je Dejan Mitrović, savetnik direktora za korišćenje šuma u "Srbijašumama", dok Miloš Mandić iz Nacionalnog parka Kopaonik navodi:

- Imamo plan i program upravljanja i zaštite. Postoji više uzroka sušenja stabala četinara, a najveći je globalno zagrevanje. Takođe, postoje neke niže gljive, koje takođe utiču na sušenje stabala. Ljudi su u zabludi da su u pitanju lišajevi, međutim to su gljive, ali najveći uzročnik je svakako globalno zagrevanje. Mi postavljamo feromonske klopke i to je jedini konkretan način da se spreči sušenje. Sušenje je dostiglo svoj maksimum i svake godine je sve manje i manje tako da to ide na bolje.

Kako saznajemo, sličan problem postoji i na brdu Marjan pored Splita. Kod njih su nadležni takođe kasno reagovali i većina drveća je morala da bude posečena. Na marginama Kopaonik Biznis Foruma moglo se čuti i da je reč o smišljenom uništavanju kopaoničkih šuma kako bi, kada se one osuše i poseku - tu mogli da se grade novi apartmani i hoteli.

Autor: Nadlanu.com
Foto: Nadlanu.com