Održana konferencija “Nuklearna sigurnost danas”

Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) danas je u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, organizovao skup „Nuklearna sigurnost danas“.

Konferencija je posvećena odgovorima na značajna pitanja o nuklearnoj sigurnosti, upotrebe znanja o nuklearnoj energiji i jonizujućem zračenju u mirnodopske svrhe, kao i regulisanju i kontroli tih delatnosti.

Konferenciju je otvorila Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije i predsednica Odbora Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije koja je istakla „da nuklearna energija predstavlja najznačajniji razvojni potencijal, i teško je naći drugi izvor energije sa tako različitim poljima primene, kao sto su medicina, farmacija, poljoprivreda itd.  Nuklearna energija je decenijama sinonim strepnje, pogotovo kada je u pitanju vojna primena. Ni Srbija nije bez primera akcidenata srećom mnogo manjih razmera, kada je u Vinči šestoro naučnika bilo ozračeno smrtonosnom dozom radijacije 1958. godine. Šira javnost i dalje ne zna sta se desilo u Vinči pre šest decenija, zato sto se o tome do skoro ćutalo. Nuklearna energija kao mnoge druge epohalne stvari koje su dovele do razvoja našeg sveta, istovremeno je fascinatna ali i zastrašujuća po posledicama koje može imati. Duboko verujem da čovečanstvo mora da nauči kako da ovlada nuklearnom energijom tako da bude blagodatna po sve nas.“

- Mi često pominjemo termin nuklearna sigurnost, ali je veliki broj dezinformacija prisutan u takvim diskusijama.  Iz tog razloga je komunikacija o ovoj temi od izuzetnog značaja. Nuklearne tehnologije treba da koristimo na način da doprinesu čovečanstvu - napomenuo je Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije.

Slađan Velinov, direktor Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije je istakao:

- Ovu konferenciju smo organizovali da bismo javnosti približili čime se sve bavimo. Manje je poznato da je ovo jedna od najregulisanijih oblasti. Nama je drago da je država prepoznala važnost ove tematike i omogućila da postoji samostalno telo koje može da prati i uređuje ovu oblast. Konferencijom želimo da vam poručimo da smo mi ovde zbog svih vas. Da bi građani mogli normalno da žive i rade, istraživači da se nesmetano bave svojim poslom, učinili smo naš rad transparentnim.

Prof. dr Snezana Pajović, v.d. direktora Instituta za nuklearne nauke “Vinča” u uvodnom izlaganju rekla je da je „Institut Vinča uvek bio obavijen velom tajanstvenosti, najviše zbog činjenica da se na njemu odvijaju najsloženija multidisciplinarna istraživanja. U svojoj sedam decenija dugoj istoriji Institut je pokazao da je institucija kontinuiteta u najboljem smislu te reči. U okviru Vinče značajan deo naučno-istraživačkih programa realizuje se u cilju istraživanja efekata zračenja. Institut Vinča je jedinstven naučno-istraživački centar u regionu registrovan za proizvodnju radiofarmaceutika. Specifičnost Vinčnih radiofarmaceutika je strogo individualni pristup, za svakog pacijenta se priprema određena doza”.

Na prvom panelu govorilo se o pojmu i značenju nuklearne sigurnosti o Černobiljskoj nesreći i na koji način se razvijala nuklearna sigurnost posle nje.

Učesnici panela bili su dr Đorđe Lazarević, zamenik rukovodioca Sektora za razvoj i primenu nuklearnih tehnologija Nuklearnih objekata Srbije, Zoran Drače, rukovodilac sektora u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) i Vedrana Vuletić, rukovodilac Odseka za monitoring, kontrolu i vanredne situacije SRBATOM-a.

Dr Lazarević je održao uvodno izlaganje na temu pojma i značenja nuklearne sigurnosti, predstavio je analizu akcidenta na bloku 4 HE Chernobyl i nuklearne elektrane III+ i IV generacije. Takođe smo saznali i kakvo je domaće iskustvo u vezi sa nuklearnom sigurnosti.

Nakon uvodnog izlaganja, u panel diskusiji Zoran Drače istakao je da je normalno da se ljudi plaše nečega sto može da ima fatalne posledice. S druge strane mi sa svakodnevnim rizicima živimo, pa tako moramo da naučimo da živimo i sa radijacijom, kojoj  smo neprekidno izloženi. Treba raditi na edukaciji ljudi da shvate da radijacija nije ništa fatalno. Nema razloga da se čovek plaši, s druge strane nuklearni akcidenti se dešavaju. Ne možete danas da sakrijete akcindent, postoje organizacije koje prate radijaciona curenja. Ono što smo naučili od Černobilja je da se i najkatastrofalnije posledice nekog akcidenta mogu kontrolisati.

Nakon održanog panela prisutnim gostima prikazan je snimak međunarodne vežba ConvEx - 3 za proveru spremnosti zemlje da adekvatno reaguje prilikom akcidenata, vežba je prvenstveno namenjana zaštiti stanovništva i životne sredine.

Na drugom panelu diskutovalo se o koristi od zračenja i njegovoj primeni u medicini, privredi i poljoprivredi.

Govornici panela bili su: dr Sanja Vranješ Đurić, direktor Laboratorije za radioizotope Instituta za nuklearne nauke "Vinča", dr Milovan Matović direktor Centra za nuklearnu medicinu Kliničkog centra Kragujevac, dr Ivica Vujčić, rukovodilac dozimetrije Radijacione jedinice Instituta za nuklearne nauke "Vinča" i Milan Vujović, načelnik Odeljenja za kontrolu radijacionih delatnosti i nuklearnih aktivnosti, SRBATOM.

Vinčina laboratorija za radioizotope je jedinstven centar na Balkanu za razvoj, proizvodnju i kontrolu radiofarmaceutika. Tokom dugogodišnjeg naučno-istraživačkog rada, Laboratorija za radioizotope je u saradnji sa nuklearno-medicinskim centrima u zemlji i inostranstvu, razvila veći broj radiofarmaceutika koji se primenjuju u dijagnostici i terapiji.

Dr Sanja Vranješ Đurić je istakla da danas više od 20 hiljada ljudi godišnje primi Vinčine radiofarmaceutike. Osim što proizvode, osnovni zadatak u Institutu Vinča je i da poboljšaju postojeće radiofarmaceutike. Zračenje spasava život, produžava i poboljšava kvalitet života pacijenta.

Dr Ivica Vujčić predstavio je Radijacionu jedinicu Vinče, koja funkcioniše već 40 godina i koristi zračanje kobalta-60 za razne namene a najviše za sterilizaciju medicinske opreme, ova vrsta zračenje sa koristi u konzervaciji hrane u poljoprivredi jer najefikasnije uništava mikroorganizme. Način upotrebe ove metode je na svetkom nivou propisan i odobren 1980. godine. Pored toga zračenje se koristi i za suzbijanje malarije sterilizacijom komaraca, očuvanje kulturnog nasleđa, sterilizaciju ambalaže i raznih pakovanja, itd.

Radioaktivni otpad nije ništa više opasan nego drugi opasni otpadi, ukoliko se njime rukuje savesno i prema najbojim tehničkim rešenjima, a ta rešenja se neprekidno usavršavaju već više od 70 godina.

U panelu posvećenom radioaktivnom otpadu i nuklearnom materijalu učestvovali su dr Milutin Jevremović, rukovodilac Sektora za upravljanje radioaktivnim otpadom, Nuklearnih objekta Srbije, prof. dr Darko Trifunović, direktor Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost i Vladimir Janjić, pomoćnik direktora/rukovodilac Inspekcije SRBATOM-a.

Dr Milutin Jevremović je istakao da konačni cilj Nuklearnih objekata Srbije nije skladištenje radioaktivnog otpada u svom krugu u Vinči već njegovo trajno odlaganje. Skladištenje je privremena mera, a prilikom odlaganja radioaktivni otpad se smešta u licencirana odlagališta bez namere da se dalje upotrebljava.

Rad sa zračenjem jedna je od najregulisanijih i najkontrolisanijih ljudskih delatnosti u svetu i kod nas. SRBATOM ima integrisan sistem regulisanja, kontrole i nadzora svih delatnosti koje koriste zračenje, kao i sveobuhvatnu zaštitu stanovništva od ovog rizika.

Na panelu posvećenom regulativi, kontroli, komunikaciji sa javnošću i fenomenu "Černobilj" u popularnoj kulturi učestvovali su: dr Bojan Radak, savetnik direktor SRBATOM-a, Radmila Ćorović Medenica, direktor Spoljnotrgovinskog prometa Instituta za nuklearne nauke “Vinča”, Robert Čoban, predsednik Color Press Grupe i prof. dr Goran Milašinović, kardiolog i pisac.

U uvodnom izlaganju u panel dr Bojan Radak istakao je da strah potiče od neznanja, a da onaj ko je zastrašen podleže zabludama kao što su da ozračen čovek zrači ili da se radijacija prenosi kao zaraza, stoga se moramo informisati i na osnovu pravih informacija donositi odluke i zaključke o radijaciji i zračenju. Ovo je jedna od najregulisanijih oblasti ljudske delatnosti a cilj Zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti je dostizanje višeg novoa zaštite zdravlja pojedinaca, stanovništva i životne sredine, sada i ubuduće, od štetnog dejstva jonizujućeg zračenja. Takođe je istakao da atomska energija ima taj hendikep da je počela sa atomskom bombom, a da je električna energija počela sa električnim stolicom drugačiji bismo pogled imali i na nju.

Prof. dr Goran Milašinović je napomenuo da je počeo da se bavi slučajem Vinča kada je pročitao da je prva transplatacija koštane srži izvedena 1958. godine od strane Žorža Matea na naučnicima koji su došli iz Vinče, a da se to nigde ne pominje. Nobelovu nagradu za prvu transplataciju dobio je dr Vilson, amerikanac, 20 godina posle toga, koji je u svom pozdravnom govoru, prilikom primanja Nobelove nagrade, rekao da je pokušaj prve transplatacije koštane srži na ljudima napravljen na naučnicima posle slučaja Vinča, iako je pokušaj bio neuspešan i to je bio jedan od paradoksa koji ga je privukao da napiše knjigu o ovom slučaju.

Nuklearne tehnologije su dragocena tekovina civilizacije. Kao i svi drugi pronalasci i otkrića.

Strah nas često sprečava da shvatimo i koristimo vrednosti nuklearnih tehnologija za čovečanstvo. Strah nas često sprečava čak i da se INFORMIŠEMO - i možda, na osnovu PRAVIH informacija, odlučimo da li želimo da ih koristimo ili ne. Misija ove konferencije bila je da komunikacija o ovim temama postane pristupačnija za javnost i da javnost dobije prave informacije.