Pratite prenos uživo: Počela je konferencija BOOK TALK 2019
Počela je peta regionalna književna konferencija Book Talk u Novom Sadu.
I danas je Novi Sad grad koji okuplja najuglednije pisce, kritičare, izdavače, poznate ličnosti i umetnike iz celog regiona. Svi ljubitelji knjiga biće na jednom mestu.
Konferencija je specifična i po održavanju u tri galerije: do kraja dana ostali paneli biće održani u Spomen- zbirci Pavla Beljanskog i u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića.
Svake godine program konferencije je opširniji, kao i teme koje o kojima se priča kroz panele i studije slučaja. Danas će se održati 12 panela i pet predavanja, a pored nedelje knjiga u novosadskom gradskom prevozu koje je trajalo do juče, i to četvrti put, od ove godine održaće se i večera nakon konferencije posvećena Drašku Ređepu.
Abdulah Sidran, Ante Tomić, Rajko Grlić, Aleksandar Gatalica, Muharem Bazdulj, Teofil Pančić, Rumena Bužarovska, Marko Šelić, Duško Ljuština, Zoran Hamović, Dejan Papić, Mirjana Đurđević, Zoran Kolundžija, Ivan Medenica, Jelena Bačić Alimpić, Nenad Stefanović, Mirana Likar Bajželj, Vesna Dedić, Suzana Zlazanović, Vlaho Bogišić, Dejan Ristić, Ljiljana Habjanović Đurović, Branko Rosić - samo su neka od imena sa regionalne književne i izdavačke scene koja su danas u Novom Sadu na #BookTalk2019.
Predsednik Color Press Group-e Robert Čoban predstavio je na početku prisutnima šta će moći da čuju u toku dana na svim panelima.
- Deo smo posvetili bitnim jubilejima nacionalne istorije - rekao je on.
U toku objašnjavanja toga kako su teme panela nastale, Robert Čoban se osvrnuo na jedan bitan detalj svih ljubitelja knjige - često se zapitamo kako je ta knjiga u kojoj uživamo nastala. Upravo zbog toga biće više reči o tim "slatkim mukama".
Dragana Milošević, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, zvanično je otvorila #BookTalk2019 konferenciju, i čestitala na ovom malom jubileju.
- Konferencija je iz godine u godinu ambicioznija i obuhvatnija, čini se baš tako zato što se bavi važnim temama - temom čitanja života - rekla je ona.
Dalibor Rožić, član Gradskog veća za kulturu, pozdravio je sve prisutne.
- Nije iznenađenje što je ovakva konferencija upravo u Novom Sadu, gde smo se u proteklih nekoliko godina posebno okretali kulturi, a i ubuduće ćemo.
Upravnica Galerije, Tijana Palkovljević, naznačila je koliko sa organizatorima imaju zajedničke ciljeve, za šta se uvek odaziva.
- Mi nismo tu samo da podržimo ideje, već se kao najstarija ustanova kulture trudimo da nešto od njih naučimo i da prenesemo i u okviru svog delovanja - rekla je ona.
U toku otvaranja, prisutnima je poručeno da je cilj da se ovih dana stvori posebna sinergija misli i osećanja, reči i slike, a sigurno će biti inspirisani onim što budu videli, navodi.
Raša Soliman, otpravnik poslova Ambasade Egipta, zemlje partnera ovogodišnjeg Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, navodi da je Egipat prvi put učesnica ovakvog stručnog okupljanja,
Soliman je pričala o prezentovanju egipatske kulture u Srbiji, i o knjigama koje su prevedene na srpski jezik.
- Šta bismo mi bez svog sećanja - poručuju na kraju iz Arhiva Vojvodine, najavljujući knjigu o dobošarskoj službi, koja je kroz istoriju značajna zbog komunikacija između organa vlasti i običnih građana.
Nakon objašnjenja šta su to dobošari, najavljeno je da će sledeće godine ovu ulogu uzeti i Arhiv Vojvodine.
Panel br. 1
"630 godina od Kosovskog boja, 30 godina od Gazimestana: Šta je danas najskuplja srpska reč"
Moderator: Gordana Nonin, Novi Sad
Dejan Ristić, Beograd
Zoran Kolundžija, Novi Sad
Nebojša Kuzmanović, Novi Sad
Đorđe Randelj, Novi Sad
U toku prvog panela, zajednički zaključak, za početak, bio je da se Kosovski boj i njegovo slavljenje zasniva, pretežno, na mitovima, a manje na činjenicama.
Ono što je interesantno, a za šta velika većina nije čula, je da se Vidovdan prvi put slavi kao praznik tek 1892. godine.
- Mi istoričari se ograđujemo, čekamo da prođe određena vremesnka distanca i da skupimo određenu građu - rekao je Dejan Ristić u vezi sa govorom na Gazimestanu.
Dakle, na kraju, najskuplja reč je Kosovo.
Panel br. 2
Idemo li na Sajam ili na vašar knjiga
O Sajmu što je nekada bio, a šta je danas?
Moderator: Teodora Ž. Janković
Gojko Božović, Beograd
Dejan Papić, Beograd
Ljiljana Habjanović Đurović, Beograd
Zoran Hamović, Beograd
Petar Arbutina, Novi Sad
Vesna Dedić, Beograd
Vesna Dedić je na početku naznačila šta je jedan od problema kada je u pitanju Sajam.
- O Sajmu bi trebalo više pričati kao o lepom događaju, a ne samo tražiti šta ne valja. U pitanju je ogromna manifestacija, jedna od najlepših, a najlepše je upravo ta raznolikost čitalaca i čitateljki.
U toku razgovora, panelisti i panelistkinje došli su do još jedne teze: utisci posle Sajma najčešće budu da li je neko video neku zvezdu, blogerku i rijaliti zvezdu, a ne sve nove knjige koje su ugledale svetlost dana i koje su na štandovima izdavača.
Trebalo bi da se izdavači uključe više u problem, naveli su, a po Ljiljani Habjanović Đurović Sajam se nije promenio.
Podvučeno je da nije postojala godina bez kritike ka Sajmu, ali bitno je za šta su te kritike, da li su one konstruktivne i usmerene na poboljšavanje Sajma, rekli su.
Nakon preporuke u vezi sa podsticajima autorima, koji bi direktno uticali na poboljšanje Sajma, vrlo lako se otvorio dijalog u vezi sa poređenjem intelektualne elite sa "masom", potcenjivanja iste, o listama koje biblioteke, navodno, dobijaju unapred, a koje se odnose na pisce koje smeju/ne smeju/moraju da zovu i čija dela moraju/ne smeju da kupe.
Panel br. 3
Beograd i Zagreb, između ljubavi i mržnje
Koliko smo se gađali slovima, a koliko razmenjivali poljupce?
Moderator: Aleksandar Đuričić, Beograd
Duška Jovanić, Beograd
Duško Ljuština, Zagreb
Ida Prester, Beograd
Ante Tomić, Split
Bojan Munjin, Zagreb
Teofil Pančić, Beograd
Nakon panela o Kosovu, koje je dugi niz godina zvučna tema, možda je jednako zvučan odnos Beograda i Zagreba.
Panelisti i panelistkinje su se vodili tim putem i pokušali da izanaliziraju uzroke i posledice tog stanja, pa i potencijalna rešenja.
U vezi sa tim, Duška Jovanić rekla je da, u stvari, gradovi tu nemaju problem, politika ima. Uz upečatljivo zapažanje, ona je navela da na odnos o kome pričaju gleda kao na "ljubavni život" Srba i Hrvata.
- Usled te dirljive mržnje, rastegli su se i kilometri - rekla je ona.
Jedna od polemika u toku panela bila je o tome šta je u stvari srpski jezik i koja je razlika u odnosu na hrvatski, pa i o tome kako je to biti jugoslovenski novinar u Splitu.
Teofil Pančić rekao je jednostavno da industrija etničke mržnje dolazi sa vrha, a Ida Prester je samo potkrepila tu tezu napravivši poređenje života u Beogradu i Zagrebu, jer je ona šest godina u glavnom gradu Republike Srbije.
- Ovde nema ratnog osećaja - zaključila je Ida.
Na kraju, jedan od predloga rešenja panelista svakako je ulaganje u kulturu i obrazovanje.
Jedan na jedan:
Putovanje u našu bolju prošlost i srećniju budućnost
Aleksandar Đuričić sa Abdulahom Sidranom
- Ne znam po čemu sam ja kontroverzan, jedino po tome što sam još uvek živ - rekao je na početku Abdulah Sidran šaljivo.
Ovaj čuveni književnik, sa 55 godina pisanja iza sebe, vrlo svesno i jasno kaže, a na pitanje odnosa Beograda i Zagreba, kao podsećanje na prethodni panel, da se narodi nisu ni tukli, ni svađali, pa nema ni ko da se miri.
- Potrebno je promeniti državne politike, a one se menjaju u parlamentu i na izborima - podseća Sidran.
Jednu od stvari on nikada ne krije - obožavanje šaha.
- Šah je tako moćno pedagoško sredstvo, šahom je možda moguće odgonetnuti istoriju svemira.
U toku razgovora, prisutni su mogli da čuju i neke njegove stihove.
Jedan na jedan:
Marko Šelić Marčelo sa Rumenom Bužarovskom
Rumena Bužarovska je autorka čije ime je jedno od zvučnijih u regionu, i ona je jedna od najvažnijih imena savremene makedonske i regionalne književne scene.
Na koji način bira reči?
- Volim kad je tužno i smešno u isto vreme, to mi je najbolja varijanta, ali ne mogu uvek to. To sam uspela u priči "Osmi mart" - rekla je Rumena danas.
Marko Šelić se u jednom momentu fokusirao samo na zbirku "Nikuda ne idem".
- Željni smo sveta, a istovremeno iskompleksirani u njemu - opisao je Marčelo.
- Ljudi me često pitaju i kažu da nema budućnosti za mlade generacije; politika - imamo taj neki isti ciklus, gde se kao ništa ne menja, u šta ne verujem. Uvek je, kao, bolje negde drugde, čak i oni koji imaju mogućnosti da ovde žive, oni negde idu , to postao neki trend - opisala je autorka.
Na kraju je objasnila da je, između ostalog, htela da opiše i kompleks superiornosti stranaca u odnosu na nas, ali i da kritikuje i akademsku zajednicu, pa i da prikažem studentske proteste.
Panel br. 4
Kaži mi, šta je bolje knjiga ili film
Kako junaci sa papira žive na celuloidnim trakama
Moderator: Nevena Milojević, Beograd
Jelena Bačić Alimpić, Novi Sad
Rajko Grlić, Zagreb
Nikola Vukčević, Podgorica
Katica Ćulavkova, Skoplje
Nevena Daković, Beograd
Vladislava Vojnović, Beograd
Večita dilema o tome da li je bolja knjiga ili film vodila se danas i u toku panela na konferenciji #BookTalk.
Podeljena su mišljenja panelista.
Neki kažu da ni knjiga ni film nisu za poređenje, a jedni da imaju dodirne tačke, bar lingvističke.
Što se tiče "konzumacije" oba medija, pa i realizacije, glavni fokus se vrti oko novca i vremena: za roman treba duža priprema, zato se čini, rekli su neki, da je lakše gledati film.
Jedan od primera koji se uvek spominje kada je u pitanju ozbiljnost čitanja knjige upravo je Tolstojevo delo "Ana Karenjina". Na osnovu spomenutog, i vraćanje na vreme kada je većina prisutnih morala da zna tačno sve detalje, ukazano je na to šta je film uradio knjizi, jer danas moramo da pišemo zanimljivije - nije više dovoljno da opišemo svoje osećaje, rekli su panelisti.
Moderator: Đuro Radosavović, Beograd
Nenad Novak, Beograd
Vanja Bahilj, Beograd
Bojan Babić, Beograd
Slavoljub Stanković, Beograd
Pisanje je značajna stvar koja je danas dobila nove oblike prešavši u advertajzing i kopirajting. Ima li dileme u vezi sa tim šta je šta i da li je sve potrebno?
Jedan deo panelista kratko je postavio sliku pred očima publike: mi možemo da budemo u tuđim glavama, jer jedna reč i slika imaju moć.
Sa druge strane, ukoliko pričamo o etici i granicama kada je u pitanju rad sa klijentima, jedan deo panelista se definitivno slaže da je budućnost u copywriting-u i da ne izumire, s obzirom na to da je jedan od starijih zanata.
- Mi možemo da zagadimo prostor što manje, i da pokušamo da kažemo ne i da kažemo klijentima zašto ne - rekao je Bojan Babić.
Saveti koje smo mogli da čujemo je vodimo računa o tome kome se obraćamo, na koji način i da prepoznamo njihov jezik. Možda najvažnije: prvo prepoznajte šta hoćete da kažete.
Panel br. 6
Da li reč od olova stvarno može da ubije
O patnjama, progonima i ponekoj robiji. Gde su danas disidenti?
Moderator: Eržika Pap Reljin, Novi Sad
Mirana Likar, Ljubljana
Zoran Hamović, Beograd
Slobodan Vladušić, Novi Sad
Vladan Beara, Novi Sad
Aleksandar Đukanović, Beograd
Divna Vuksanović, Beograd
Pričati o značenju, značaju i statusu disidenata danas vrlo je komplikovano, ali ako se pristupi sa više strana - sigurno korisno.
Upravo tako temi su pristupili i panelisti.
Sudbina disidenata je različita, rekli su, neki su zadržali svoj principijelni stav, drugi su taj svoj stav pogazili. Bilo kako bilo, svi se slažu u jednom: disidenti postoje, ali se možda ne zovu tim imenom.
Bilo je reči i o brojnom stanju. Svetlana Slapšak nije mogla da prisustvuje konferenciji, ali je poslala svoju izjavu u kojoj sa sigurnošću kaže da danas u Srbiji ima oko milion disidenata.
Polemisalo se i o lingvističkom kontekstu pojma disident.
Ovim panelom završena je konferencija #BookTalk2019!