Izjava podsekretara Ujedinjenih nacija i specijalnog savetnika za prevenciju genocida, Chaloka Beyanija, o Ratku Mladiću i negiranju genocida

Javno obeležavanje Mladićevog lika i dela u širokim razmerama, uključujući učešće političkih zvaničnika i održavanje zvaničnih ceremonija, duboko je neprimereno i krajnje uznemirujuće. Time se relativizuju teški zločini prema međunarodnom pravu i vređaju dostojanstvo i iskustva žrtava, preživelih i njihovih porodica, koje su pretrpele zločine za koje je Mladić pravosnažno osuđen.

Takvi postupci nisu u skladu sa nastojanjima da se u regionu unaprede odgovornost, međusobno razumevanje i održivi mir.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (ICTY) i Međunarodni sud pravde nedvosmisleno su utvrdili da je 1995. godine u Srebrenici počinjen genocid. Kao komandant Vojske Republike Srpske (VRS), Mladić je 2017. godine pred ICTY-em osuđen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, te mu je izrečena kazna doživotnog zatvora. Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove potvrdilo je presudu 8. juna 2021. godine. Tom presudom dodatno je potvrđeno da je krivična odgovornost za međunarodne zločine, uključujući zločin genocida, individualna i da se ne može kolektivno pripisati bilo kojoj zajednici u celini. Činjenice koje je utvrdio ICTY ne prestaju da postoje smrću počinioca.

Specijalni savetnik Beyani pridružuje se izjavi generalnog sekretara Ujedinjenih nacija objavljenoj povodom smrti Ratka Mladića i njegovom pozivu svima na pozicijama moći da se uzdrže od negiranja težine zločina koje je Mladić počinio i za koje je pravosnažno osuđen.

Specijalni savetnik Beyani sa žaljenjem konstatuje kontinuirano i sve učestalije negiranje genocida, veličanje Mladića i zločina koje je počinio, kao i zabrinjavajuće učešće javnih zvaničnika i institucija u takvim postupcima. Specijalni savetnik poziva na hitno utvrđivanje odgovornosti u takvim slučajevima, uključujući slučajeve upotrebe govora kojim se podstiče mržnja. Specijalni savetnik naglašava važnu ulogu medija u tom pogledu.

Izgradnja društva koje prioritet daje sprečavanju masovnih zločina počinje priznavanjem stvarnosti i istine o događajima iz prošlosti. To podrazumeva uvažavanje bola i patnje svih žrtava. Glasovi onih koji se zalažu za takvu budućnost moraju biti glasniji i snažniji od glasova onih koji negiraju istinu o prošlosti. Ljudi širom regiona zaslužuju budućnost bez straha, u kojoj bolno ratno nasleđe jača odlučnost da se spreči ponavljanje takve tame i zverstava.