Sećanje na košarkašku legendu

Prvog i drugog juna obeležava se 40 godina od smrti legende naše košarke Radivoja Koraća. U organizaciju brojnih aktivnosti uključeni su Košarkaški savez Srbije, Košarkaški savez Beograda, Olimpijski komitet Srbije i ekipa filma "Žućko - skica za portret Radivoja Koraća“. Osnovna ideja svečanosti je okupljanje živih legendi našeg najtrofejnijeg sporta, kao i vraćanje pravim vrednostima uz poštovanjje tradicije koju su ostvarile ranije generacije.

Sećanje na popularnog Žućka obeleženo je prvo u Knez Mihailovoj ulici, gde su se preko puta “Ruskog cara” okupile brojne košarkaške legende, mahom iz inostranstva, jer je to mesto nekada bilo jedno od omiljenih našim igračima. U znak sećanja na legendu, uskoro će na tom mestu biti postavljen i spomenik sa likom Radivoja Koraća. 

U Knezu na ćošku
Ovom skupu prisustvovali su: Bora Stanković, Ranko Žeravica, Dragan Kapičić, Dragoslav Ražnatović, Boža Maljković, Vladimir Cvetković, Slobodan Gordić, Bata Đorđević, Petar Skansi, Damir Šoloman, Josip Đerđa, Nikola Plećaš, Vinko Jelovac I mnogi drugi. Ni jaka kiša u Beogradu ih nije omela da da se ponovo sete dragog prijatelja, ali i da se posle dugo godina vide na mestu gde su se nekada rado okupljali.

Nakon kratkog druženja u Knezu, velikani su se preselili u Olimpijski komitet, gde im je domaćin bio predsednik Vlade Divac.

Radivoje Korać se pamti kao legenda košarke, ali i kao legenda našeg glavnog grada, jer je prvi u Beograd doneo ploču "Bitlsa", a prva Vespa bila je njegovo vlasništvo.

Kao sećanje na neobičan podvig, kada je 1956. godine postigao 99 poena u meču OKK Beograda i švedskog Alvika, u tadašnjooj Ligi šampiona, najmasovnije košarkaško takmičenje je do 2003. godine nosilo ime Radivoje Korać. Nakon ukidanja takmičenja, u znak sećanja na ovog asa, nacionalni Kup naše zemlje sada nosi njegovo ime. 

100 do 100(old_image)
Još jedno od njegovih karakteristika, koje se rado pominje je izvođenje slobodnih bacanja, sa dve ruke odozdo. Iako je izgledalo nesvakidašnje, uvek je blo izuzetno prezicno, što je potvrdio i u jednom gostovanju na TV-u, kada je u živoj emisiji od 100 pokušaja ubacio svih 100 slobodnoih bacanja.

Tokom karijere imao je prosek od 32.4 koša i 20 skokova. 

Najslavnije momente doživljavao je sa beogradskim OKK, kao i sa nacionalnim timom, sa kojim je četiri puta bio svetski i jednom olimpijski vicešampion. Za najboljeg strelca tri puta je uzastopno proglašavan na evropskim šampionatima.

Inostranu karijeru je započeo u Standardu iz Liježa, a igrao je i u Petrarki iz Padove. U svojim redovima želeli su da ga vide i američki Harlemovci.

Slavnu karijeru prekinuo je saobraćajni udes, 2. juna 1969. na putu Tuzla – Sarajevo. Tada je imao 30 godina. Nesreća se dogodila neposredno pred svetsko prvenstvo u Ljubljani, gde smo važili za glavne favorite. Sahranjen je u Aliji velikana na beogradskom Novom groblju. 

U madridskoj kući slavnih
Od 2007. njegovo ime sa ponosom krasi i madridsku Kuću slavnih košarkaša, a o ovom asu se sa ponosom priča i na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, gde je nekada studirao i gde mu je do diplome ostao samo jedan ispit.

Drugog dana obeležavanja 40-godišnjice biće upriličen “Dan sećanja” u Košarkaškom savezu, zatim će biti položen venac na grob, a posle toga će se organizovati prijem u KK Partizan, na terenima Crvene zvezde, i na kraju će na Malom Kalemegdanu juniori OKK Beograda i tima Radivoje Korać odigrati utakmicu.

Tekst: Katarina Stojković 
Foto: Marko Risović