Univerzijada u Beogradu

Univerzijada je sportski događaj, koji se na stranim jezicima često prevodi i kao „Svetske univerzitetske Igre“ ili „Svetske studentske Igre“, a u osnovi reči UNIVERZIJADA kombinovane su reči „univerzitet“ i „olimpijada“. 

Ideja za organizovanje ovog masovnog sportskog okupljanja jeste organizovanje sportskog nadmetanja između univerzitetskih asova, okupljenih u organizaciju International University Sports Federation (FISU). 

Prvo takmičenje između univerziteta održano je 1923. godine u Parizu, kada je nosilo naziv „Internacionalno univerzitetsko prventstvo“. Već naredne godine takmičenje biva preimenovano u „Letnje studentsko svetsko takmičenje“, a mesto održavanja bila je Varšava. Današnji naziv usvojen je 1957. godine, a prva godina od koje računamo početak održavanja Univerzijade jeste 1959, kada je domaćinstvo povereno italijanskom gradu Turinu.

Do početka prve Univerzijade, u periodu od 1923. do 1959. godine održano je 16 skupova studenata na svetskom nivou, a žene su se za svoje učešće izborile  1930. godine. 

DOMAĆINI

Nakon prve Univerzijade, koja je održana u Italiji, domaćini se smenjuju na svake dve godine, a sada je već poznato da će se Univerzijada 2011. održati u Kini, 2013. u Rusiji, a 2015. u Južnoj Koreji. Italija je nauspešniji organizator, sa čak četiri domaćinstva, u Turinu dva puta i po jednom u Rimu i na Siciliji.

Naša zemlja je bila domaćin XIV Univezijadi 1987. godine u Zagrebu. Takmičenje je okupilo 111 zemalja i preko 6.000 takmičara i članova delegacija. Najuspešnija zemlja bila je Amerika sa 70 medalja, a Jugoslavija je tada zauzela šesto mesto u ukupnom plasmanu, sa 19 medalja. Takmičenja su se održavala u 12 sportova, a zvanični slogan bio je  „World of the young for a World of peace“! Olimpijsku baklju tada je zapalio Dražen Petrović, a naš košarkaški tim, predvođen upravo ovim igračem, te godine se okitio univerzitetskim zlatom. 

ZIMSKA UNIVERZIJADA

Paralelno s letnjom, svake druge godine održava se i zimska univerzijada. Prvi domaćin bila je Francuska 1960. godine, a XXIV zimske univerzitetske igre ove godine održavaju se u Kini. Italija je i ovde najviše puta bila domaćin, čak pet puta, a često su sportiste gostili i Česi i Slovaci (četiri puta). Domaćin XXVI zimske Univerzijade biće Maribor, 2013. godine. 

SRBIJA 2009.

(old_image)Borba za domaćinsvo Univerzijade za našu zemlju počela je još 2004. godine. U nadmetanju sa Beogradom učestvovali su meksički Monterej i poljski Pozanj. Beograd je dobio prednost zahvaljujući, tada već dodeljenim domaćinstvima za evropsko prvenstvo u košarci i odbojci 2005. godine, šampionat starog kontinenta u vaterpolu 2006. i Olimpijskom festivalu za mlade 2007.

Poverenje je ukazano Beogradu i zbog činjenice da je 1992. došao do treće runde u trci za letnje Olimpijske igre, kada je u samom finišu eliminisan, a organizator je tada bila Barselona. 

Organizacije Univerzijade u Beogradu ozvaničena je 19. januara 2005. godine u Austriji. Ceremoniji su prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić i tadašnji gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović. 

SPORTSKA BORILIŠTA

Univerzijada će se odvijati na 69 mesta u Beogradu i u blizini glavnog grada. Takmičenja u pojedinim sportovima biće upriličena u Inđiji, Novom Sadu, Obrenovacu, Pančevu, Smederevu, Vršcu i Zrenjaninu.

Obrenovac, Pančevo i Vršac  ugostiće vaterpoliste, Inđija košarkaše, Novi Sad odbojkaše, a Zrenjanin plivače.

Otvaranje i zatvaranje Univerzijade održaće se u Beogradskoj areni, a u glavnom gradu dešavanja će se još odvijati na stadionima Crvene zvezde i Partizana, Beogradskom sajmu, SRC "Tašmajdan", Banjici, Košutnjaku, EXPO XXI, TK "Gazela"... i mnogim drugim sportskim objektima. 

UNIVERZITETSKO SELO

Novoizgrađeni grad, koji će za ovu priliku ugostiti sportiste, poznat je pod imenom "Belvil". Sastoji se od 14 zgrada, u koje su smešteni moderni apartmani. Centralni prostor "Belvila" je veličine 120.000 m2, komercijalni i poslovni centar pokriva površinu od 34.800 m2, a prostor za obrazovanje prostire se na 6.100 m2. Kancelarisjki prostor zauzima 22.000 m2.

Od marta 2008. zainteresovani kupci mogli su da rezervišu jedan od 2.000 apartmana koji su na prodaju, u okviru "Belvila", a novi stanari moći će da se usele u oktobru 2009.

Svaka zgrada nazvana je po jednom cvetu, a kompleks "Belvil" predstavlja najveći ove vrste na Balkanu. 

MEDIJI

Zvanični medij Univerzijade biće RTS, a program će se prikazivati na oba kanala nacionalne televizije. Prisustvo u Beogradu od 1. do 12. jula najavile su brojne sportske ekipe mnogih zemalja, a najzanimljiviji mečevi biće emitovani i na Eurosportu.

Na Fejsbuku možete postati član grupe Univerzijada. Od  javnih ličnosti članovi su do sada postali Jelena Janković, Milorad Čavić i Srba, zvanična maskota Univerzijade. 

(old_image)SPORTOVI

Od 1. do 12. jula u 15 sportova i 108 disciplina takmičiće se preko 9.000 učesnika. Tokom 13 dana nadmetanja gledaćemo takmičenja iz atletike, džudoa, fudbala, košarke, mačevanja, odbojke, plivanja, ritmičke gimnastike, skokova u vodu, sportske gimnastike, stonog tenisa, streličarstva, tenisa, tekvonda i vaterpola.

VOLONTERI

10.000 mladih ljudi će dati značajan doprinos u organicaziji Univerzijade, a sve pod sloganom „Volim da volontiram“. Skoro godinu dana su trajale pripreme, a mladi violonteri će pokrivati svaki segment organizacije takmičenja. 

ULAZNICE

Karte za sva borilišta moći će da se kupe od 25. juna na biletarnici Arene i Beogradskog sajma. 

Pojedinačne karte biće dostupne i u svakom sportskom objektu u kome se održava takmičenje. Studentima, osnovcima i srednjoškolcima biće obezbeđen besplatan ulaz na sve utakmice najvećeg studentskog takmičenja, kao i osobama starijim od 65 godina, uz ličnu kartu. Odlučeno je da se karte za sve fudbalske utakmice, osim finalnih, ne naplaćuju. 

Dnevne ulaznice koštaće 100 dinara, dok će karte za finala ekipnih sportova stajati 200 dinara. Od 15. juna ulaznice su dostupne za rezervaciju na sajtu Univerzijade. 

HIMNA (prepev)

U veselju živimo,
dok smo tako mladi;
jer kad divna mladost prođe,
pa nam kruta starost dođe
stići će nas jadi.

Oni što su živeli
od nas mnogo ranije
leže već u zemlji davno
Neke bedno, neke slavno
grobni hum sad krije.

Vek je naš taj kratak baš,
vrlo brzo prođe,
često pun je tuge, muke;
jad svud pruža gadne ruke,
smrt tad očas dođe.

Stog' nek žive škole sve,
profesori s njima
Bog poživi i nas đake,
sve prisutne veseljake,
koliko nas ima!

Živele sve ženice,
nežne, zgodne, mile,
neka žive djeve mlade,
jer nam one život slade,
kao bajne vile.

Živela nam država
i naš vladar blagi,
uz to nek se još zaori:
Živeli nam dobrotvori
voljeni i dragi!

Ne volimo tugu mi;
nek je nosi đavo
U veselju i bez jada
nek nam kliče duša mlada
to je naše pravo!

Katarina Stojković