Uredba pogodila samo ratare

Uredba o privremenoj zabrani izvoza pšenice, kukuruza, suncokreta i soje, koja ističe početkom novembra i čija će primena u malo izmenjenom obliku biti produžena za još 120 dana, po mišljenju nekih ekonomista opravdana je mera Vlade, dok drugi smatraju da je ona donela štetu poljoprivrednim proizvođačima. Sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran ocenio je u izjavi Tanjugu da za takve mere Vlade ima razumevanja s obzirom na to da u Evropi i na svetskom tržištu te robe nema i da su cene tih proizvoda otišle do „neslućenih visina“. „Imam razumevanja za mere koje se odnose na ograničen izvoz u cilju da tržište ostane snabdeveno i da nam se ne 'izvuku' pšenica i kukuruz“, rekao je Prostran i dodao da, prema bilansima, Srbija ima malo više pšenice nego što joj je potrebno ali da je bolje da domaće tržište ostane stabilno u snabdevanju. Ova godina je bila teška zbog suše i ulaganja u robni fond u Srbiji su bila skromna i bolje je da Srbija te proizvode sačuva nego da troši devizne rezerve na njihov uvoz, rekao je Prostran. Cena pšenice je sada 21 do 22 dinara po kilogramu, a kukuruza 19 dinara i to su cene, koje niko nije mogao da predvidi, dodao je on i istakao da su seljaci pre tri meseca govorili da će biti zadovoljni ako dobiju 12 dinara za kilogram pšenice, dok će sada dobiti 10 dinara po kilogramu više. Prostran je istakao da će cena pšenice, kukuruza, uljane repice i dalje rasti što će dovesti do povećanja cene hleba, mesa, ulja i naglasio da je to svetski trend, koji neće biti lako zaustavljen. 

Saradnik Instituta za ekonomiku poljoprivrede Vesna Paraušić je kazala da je donošenje, primena i produžetak primene te uredbe opravdana i svrsishodna intervencija države zbog suše i skoka cene stočne hrane. Prinos kukuruza je bio manji od očekivanog, kukuruza nema i cena mu je vrlo visoka i iz tih raloga to je bila nužna mera, istakla je Paraušić i dodala da je mera opravdana. Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić je ocenio da je primena uredbe pokazatelj da robne rezerve Srbije ne funkcionišu. Ševarlić je istakao da takve uredbe pogađaju uglavnom farmerski sektor, a ne proizvođače inputa za poljoprivredu, prerađivače i trgovce i da bi država trebalo da zbog primene uredbe, koja ograničava slobodu prometa, na odgovarajući način obešteti poljoprivredne proizvođače. Država bi trebalo da ih oslobodi plaćanja poreza i dela doprinosa, da im odloži obaveze vraćanja uzetih kratkoročnih kredita i oslobodi ih kamate na kratkoročne i dugoročne kredite korišćene ove godine. 

Sevarlić je istakao i da je poseban problem što uredba prilikom prvog donošenja nije tretirala prerađivače već samo proizvođače sirovina, dok nova uredba dozvoljava kontrolisani izvoz finalnih proizvoda ali ne i pšenice, kukuruza i ulja. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Slobodan Milosavljević najavio je da će to ministarstvo predložiti Vladi Srbije da se nastavi primena Uredbe o privremenoj zabrani izvoza pšenice, kukuruza, soje i suncokreta ali u malo izmenjenom obliku. Nova ureba bi trebalo da limitira izvoz proizvoda više faze prerade, odnosno brašna, griza i prekrupe da bi se stanovništvu Srbije do iduće žetve obezbedile dovoljne količine osnovnih poljoprivredno−prehrambenih proizvoda po prihvatljivim cenama. Srbija nema tržišnih viškova osnovnih ratarskih kultura, a u prethodnih nekoliko meseci je došlo do rasta izvoza brašna, griza i prekrupe, kojih na svetskim berzama i tržištima nema, obrazložio je ministar i upozorio da bi, da je sve izvezeno, već u novembru i decembru bili uvezeni proizvodi problematičnog kvaliteta i po znatno višim cenama.(„Pregled“)