Hoću bazen, a ne stan
Prekidamo njen jutarnji mir. U crvenom šortsu i majici, uvodi nas u svoju devojačku sobu. Nemirnu riđu kosu “pokupila” u punđu. Seda na dvosed i već “istrenirana” za novinarska pitanja, spremno čeka da počnemo.
Nađa Higl - ime koje je preko noći uzbudilo duhove sveta plivanja - upisala se u istoriju srpskog plivanja, kao prva dama koja je uopšte plivala u finalu svetskog prvenstva. A, o zlatu i da ne pričamo.
- Ne znam šta se desilo u bazenu, još mi je sve nestvarno - započinje svoju priču mlada Pančevka, za koju nekad nije bilo termina na bezenu da pliva. - Brat i ja nismo išli na medalju. Prva želja je bilo polufinale. To je prošlo, onda i finale, ali medalja ne. Nikako. Htela sam da isplivam samo što bolje vreme.
Do cilja je “vukla” Mirna Jukić - Nađin idol.
- Videla sam da mi je blizu i to mi je bio dodatni motiv da je dobijem - iskrena je Nađa. - A, kad sam izašla iz bazena, brat Sebastijan me je samo pitao: “Šta si to uradila?” Odmah sam pozvala roditelje. Tata se samo smejao, a mama mi je rekla: “Bravo, bebo”! Svi treneri u Italiji bili su iznenađeni mojim plivanjem. Čak su mi rekli da bolju trku nisu videli. A, onda su krenule i ponude da treniram za druge zemlje. Od Australije do Amerike. Naravno, nikada neću otići odavde i uvek ću plivati za svoju zemlju!
Porodica je glavni recept uspeha. Podržavaju. Ohrabruju. Kako Nađa kaže, i da je bila poslednja oni bi se obradovali.
- Brat me trenira već tri godine -
kaže Nađa. - Na tu ideju smo došli zajedno, jer sam do tada radila dosta nekvalitetno. A trenera ne dam ni za šta na svetu. Bitno je da su svi naši plivači u Italiji postigli dobar uspeh. Milorad Čavić mi je pre trke rekao da se opustim i da bi oni trebalo mene da se plaše.
Zlato je oko vrata. Himnom “Bože pravde”, nenadano, nas je obradovala i Nađa. Sada priča da je vreme za odmor. U subotu pakuje kofere i odlazi na more. Ne želi da priča s kim će uživati na suncu i plaži. Ni destinaciju ne otkriva. Samo se zagonetno smeši.
Osim medalje u rukama, Nađa je pre nekoliko dana dobila i stan u pančevačkom naselju Kotež II.
- Ništa me ne zanima osim plivanja, pa ni to gde ću da živim - objašnjava Nađa.
- Ne treba mi ništa. Sa roditeljima mi je mnogo lepo, i ako se budem selila idu i oni sa mnom. Volela bih da Pančevo napravi olimpijski bazen. Ne zbog mene, već zbog dece koja treniraju. A dok se to ne ostvari, meni ostaju za plivanje Beograd, Kruševac i Knjaževac.
Nađa se nada da će za sledeću sezonu imati mogućnosti da ode i na visinske pripreme, koje su najnormalnije i obavezne za svakog sportistu.
- Bitno je da kod mene ima prostora za napredak - jasna je Nađa. - Meni je važno da plivam, a koja ću biti potpuno je nevažno. Ne mogu da ispunim tuđe želje i tuđa očekivanja. Želim samo da moja porodica i ja budemo zadovoljni. Zato idem napred.
DOČEK U PANČEVU
- Nisam ni znala da Pančevo ima toliko ljudi - kroz osmeh nam je rekla Nađa o njenom dočeku u rodnom gradu.
Grad koji nikad nije imao razumevanja za njeno plivanje, kao da je time želeo da ispravi grešku. Da joj pokaže koliko su ponosni na nju. Prvo što ju je dočekalo u Pančevu bio je bilbord. Krato napisano - “Nađa, hvala ti!”
ODELO
Plivačko odelo košta oko 370 evra. Nađa nam je rekla da većina plivačica pred svaku trku oblači novi kupaći. Ona je za sva takmičenja nosila jedan isti, iako se on posle četvrte trke baca, jer materijal gubi svoju funkciju.
PLANOVI
Nađu posle odmora očekuju naporni treninzi. U decembru ima EP u malim bazenima u Istanbulu, a već početkom naredne godine tu je i SP u Dubaiju. Kako kaže, moraće da poradi na okretima, jer joj oni slabije idu, naročito kada se radi o takmičenjima u malim bazenima. Sledeće godine održava se i Evropsko prvenstvo u Budimpešti.
Sve oči, već od jeseni biće uprte u riđokosu plivačicu.