MOJE PUTOVANJE IZ SNOVA: Brankica Treskavica – Bar

Jedini problem nastane kada sve utiske treba da smestite u tekst "normalne" dužine. Međutim, nadam se da će ovi sedam utisaka biti poput "tizera", koji nas navedu da pogledamo novi film.

1. Počeli smo od Kraljičine plaže, koja se nalazi nedaleko od Čanja. Nije poznata kao ona budvanska, ali po lepoti ni malo ne zaostaje za njom. Ime je dobila zahvaljujući crnogorskoj kraljici Mileni, koja je baš ovde volela da se kupa.

2. Kada smo krenuli ka starom delu Bara, svratili smo do masline, koja ima sertifikat da je starija od dve hiljade godina. Oni koji veruju legendama (ali i oni skeptični) napravili su tri kruga oko nje, jer to donosi zdravlje, ljubav i prosperitet. Pet minuta kasnije, bili smo okruženi ostacima srednjevekovnog grada.

Gledajući ih, pitali smo se ko je, tokom minulih vekova, koračao tim uličicama, ko se smejao i plakao iza prozora koji se naziru. Tokom šetnje starim gradom, bili smo zahvalni sudbini što su nas na put povele dve Irene, koje o svemu brinu. Pred polazak su nam poslale mejl, u kojem su rekle da će nam biti potrebne patike. Vekovi su toliko uglačali kamenje na pojedinim stazama, da su patike gotovo neophodne.

3. Panormaska ruta "Između dve čarobne obale" predstavlja novitet u turističkoj ponudi ovog kraja. Naravno, reč je o obalama Jadranskog mora i Skadarskog jezera. Ruta je duga 115 kilometara, a na njoj se nalazi sedam vidikovaca s kojih se pružaju fascinantni pogledi.

Put će voditi i kroz šumu stoletnih kestenova, a bio bi greh ne zaustaviti se kod dvanaest Boljevića bunara za koje, takođe, postoji legenda. Poenta priče je da devojke, koje popiju vodu iz nekog od tih bunara, mogu da računaju da će se uskoro udati. Ne znam da li deluje, ali dobro zvuči...

4. Mi, koji smo prošle godine bili na sličnom putovanju, obradovali smo se kad smo videli da ćemo na kraju panoramske ture svratiti u vinariju Pejanović, jer smo znali da nas čeka topao doček, fantastična hrana i vrhunsko vino. Prvi put sam tu probala najbolje projice koje sam ikada jela, a gibanica koju su ove godine servirali sigurno spada u "top tri". O pršutu da ne govorim...

5. Druge večeri, dok smo se u "sitne sate" vraćali u hotel, čuli smo zvuke salse, koji su dopirali iz marine. Ubrzo smo gledali parove koji su plesali kao da su na takmičenju u igranju. Za njih je to bila obična, letnja noć, u kojoj uživaju u ritmu, a za nas prijatno iznenađenje.

6. Kad smo došli u Virpazar, želeli smo da prošetamo ovim ljupkim gradićem, ali već nas je čekao brodić kojim smo zaplovili Skadarskim jezerom. Prvo smo se divili kompletnom vidokrugu, potom fotografisali lokvanje koji su plutali uz obalu, a kad smo po ko zna koji put rekli "ovo je divno" brodić je pristao na plažu Pješačac.

7. Kad bih prijateljima koji imaju gastro blog, trebalo da preporučim nekoliko mesta, počela bih od starog Bara i poslastičarnice Karađuzović, koja postoji od 1934. godine. Ne znam da li smo se više radovali kolačima ili činjenici da smo dočekani kao stari prijatelji. Već sam pomenula da je deo naše ekipe i prošle godine bio u Baru. Za nas je posebnu draž imalo upravo to što smo ponovo videli neke drage ljude, uživali u ukusima koje smo zavoleli pre dvanaest meseci...

U gastro blogu bi se našlo mesta i za restoran "Kula", i za ćevabdžinicu "Dino", koju smo otkrili pred polazak u Beograd. Posebno mesto bi imao čika Rašin restoran na Pješačcu. Zašto? E, to stvarno ne mogu da vam ispričam, jer nisam sigurna da bih umela da opišem kakvo je zadovoljstvo slušati muziku, večerati s dragim ljudima i gledati u zalazak sunca iznad Skadarskog jezera.

8. Tekst se mogao završiti prethodnom rečenicom, ali – ne moguće je zaboraviti osećaj koji pruža noćna plovidba Skadarskim jezerom. Verujte, samo zbog njega vredi doći u ovaj deo Crne Gore, a da ne govorim o svemu ostalom.

Autor: Brankica Treskavica
Foto: Privatna arhiva