SVETI JOVAN ĆUTLJIVI: Zašto danas treba da se pomolite

Rodom iz Nikopolja Jermenskog, od oca Evkratija i matere Efimije. U osamnaestoj godini posta inokom i podvizavaše se tvrdo i odlučno čisteći srce mnogim suzama, postom i molitvom. Posle deset godina bi postavljen za episkopa kolsonijskog. Svojim primerom privuče k bogougodnom životu svoga brata Pergamija i strica Teodora, ljude znamenite na dvorovima cara Zinona i Justinijana. Videći zlobu i smutnju ovoga sveta, koju on ne mogaše izlečiti, napusti episkopski presto i prerušen u prosta monaha dođe u obitelj svetog Save kod Jerusalima, gde mnoge godine osta nepoznat vršeći savesno i izvrsno svaku službu, na koju ga iguman određivaše. Zbog toga predloži ga sveti Sava patrijarhu Iliji, da ga rukopoloži za prezvitera. Kada patrijarh htede rukopoložiti Jovana, Jovan mu ispovedi, da je on već u episkopskom činu. Tada se zatvori sveti Jovan u keliju, i u ćutanju i molitvi provede godine i godine. Potom u pustinji provede devet godina hraneći se samo divljim zeljem, pa se opet povrati u manastir. Odvraćao je verne od Origenove jeresi i doprineo mnogo, da se ta jeres suzbije i osudi. Prozirao jasno u duhovni svet i isceljivao ljude od bolesti. Pobedivši sebe, on je lako pobeđivao demone. Veliki u smernosti, sili i mudrosti božanskoj, ovaj sluga Hristov upokoji se mirno 558. godine u stotinu četvrtoj godini života svoga.

Nikada nije koristio kupatilo, zbog bojazni da drugi vide njegovo nago telo, ali i zbog straha da bi sam mogao da vidi svoje telo, opominjući se nagote Adamove. Svoje dane je provodio u molitvama i nastojao je da održi duhovnu i telesnu čistoću.

RASUĐIVANjE na današnji dan kaže:

Bog sluša molitve pravednika i ispunjava ih ponekad odmah i doslovno a ponekad docnije, u zgodno vreme, c obzirom na korist crkve. Drugim rečima: ispunjujući molitve pravednika, Bog ima u vidu ili spasenje jednoga čoveka ili dobro cele crkve.